Šta je to ogovaranje?

Da li vi ogovarate, ili ste se možda nađli u situaciji da saznate da je vas neko ogovarao? Moguće da ne postoji osoba na planeti koja se nije našla u jednoj od ove dve situacije.

Ogovaranje je društveno ponašanje koje i pored ove očigledne učestalosti na neki način osuđeno i rezervisano za ljude koji „nemaju svoj život“ ili vole da „guraju nos gde ne treba“. Ali ako malo bolje razmislimo, čitavo naše društvo je danas orijentisano na prikupljanju informacija o životima drugih ljudi. Novine, magazini, internet portali, svi se vrlo intenzivno bave pitanjima tuđih odluka, aktivnosti i slično. Zašto bi onda bilo pogrešno želeti da saznamo nešto o drugima, ili da saznanje koje imamo podelimo?

To i jeste fundamentalna razlika između prepričavanja i ogovaranja.

Prvo možemo pogledati dva aspekta ogovaranja. Nazovimo ih pasivno i aktivno ogovaranje. Pasivno ogovarnje bi se moglo okarakterisati kao ne aktivno učešće u razgovoru o osobi koja trenutno nije tu. Biti pasivni primalac informacija, takođe znači da učestvujete u ogovaranju. Drugi aspekt je aktivan, i to je zapravo prenošenje informacija koje imamo o nekoj osobi i njenom životu. Kada se ovako posmatra deluje da ne postoji ništa loše u svemu tome, ali ono što čitavom fenomenu daje negativan prizvuk jeste najviše osuda i neiskrenost.

Osuda je nešto čemu pribegavaju ljudi koji pokušavaju da se distanciraju od ponašanja osobe o kojoj se priča, iz bazičnog nerazumevanja njegove ili njene situacije, ili iz možda dubljih razloga kao što su ne prihvatanje sličnosti sa osobom, jer osoba koja ogovara nije razvila auto razumevanje pa onda reflektuje. Postoji i to da se distanciranje od osobe i situacije koja je predmet ogovaranja dešava samo površinski, to jest da pokušavamo sagovorniku da dokažemo da mi nismo takvi i da bismo mi doneli bolju odluku itd...

Ako želimo da vodimo što mirniji i kvalitetniji život trebalo bi da osudu u našem životu osvestimo što više i pronađemo njen razlog, kako bi je sveli na minimum ili u potpunosti uklonili iz situacija gde ona nije korisna. 

Drugi segment je neiskrenost – a sa time smo se svi upoznali nekada u životu, dogodilo se nama ili smo to mi uradili - a to je da jedno mišljenje iznosimo osobi iza leđa a potpuno drugo, njoj u lice. Problem sa ovime nije konkretno ogovaranje već neiskrenost. Svi mi težimo što iskrenijem životu, makar prema sebi, te bi bilo korisno da i ove situacije osvestimo i dočekamo sa pitanjem: „Zašto se to dešava?“.

Postoje i te situacije gde vidimo da se ogovaranje dešava sa nekim maliciznim razlogom – da se ugrozi opšte mišljenje o osobi koju ogovaramo. Ovo je treća stvar zbog koje ogovaranje ima negativan prizvuk.

Bez osude, laži i maliciznosti – ogovaranje je prosto prepričavanje događaja i korisna razmena informacija među ljudima.

Važno je da postanemo svesni svog ponašanja, pa ćemo tako lakše prepoznati i ponašanje drugih, i pronaći način da ove negativne aspekte otklonimo i u svom životu vodimo samo lepe i ispunjavajuće razgovore.

156,289people like this

3,940people like this

Uspešno ste se registrovali

Prijava

Registracija

Registracija